NUŠTAR kroz povist

  • Povećaj slova
  • Vrati
  • Smanji slova

Seljački nemiri u istočnoj Slavoniji i Sremu 1736. g

Ispis

     Prvih decenija posle proterivanja Turaka iz oblasti severno od Save i Dunava, Slavonija i Srem, kao sastavni deo Habsburške monarhije, došli su pod mešovitu vojnokomorsku upravu sa sedištem u Osijeku. Postepeno, negde ranije negde nešto kasnije, a naročito posle 1728, Komora je pojedine spahiluke ustupala spahijama kao privatnim vlasincima, ali je i nadalje zadržala kontribuciju, desetinu, tridesetnice i neke druge izvore prihoda koje je ubirala pomoću činovništva koje je istovremeno bilo i u njenoj i u spahijskoj službi. Većina spahiluka bila je predata u zakup privatnim licima: vukovarski - Peru od Rozentala, iločki - braći Pejačević, karlovački - upravniku pošte Andrejeviću. Na čelu drugih bili su pohlepni i samovoljni upravnici-provizori-prefekti, skoro redovno Nemci koji su se bezobzirno bogatili na račun svojih podanika. Veliko porezno opterećenje stanovništva uz nisku produktivnost i malu proizvodnju, samovolja i ekscesi koje je činila vojska stacionirana u svim krajevima, gloženje između vojne, komorske i spahijske vlasti, uz druge tekuće nevolje dovodili su stanovništvo do očajanja, do bežanja u Banat ili u Tursku, do surove hajdučije i, najzad, do povremenih buna, do priželjkivanja povratka pod raniju, isključivu vlast Komore koja se, i pored svih nedostataka, činila podnošljivija od spahijske.
     Nezadovoljstvo je zahvatilo široke slojeve stanovništva u celoj Neoakvistici, i u Provincijalu i u vojnim granicama, a kulminiralo je 1735-36. u buni Pere Segedinca u Pomorišju, u nemirima u Bačkoj, zatim u posavskoj i podunavskoj granici kao i u civilnim oblastima istočne Slavonije i Srema o kojima će ovde biti govora.

I

     Prema tužbama seljaka sa spahiluka Nuštar grofa Kozoa  (op.a. Cosseau), njih su podjednako teretile obaveze prema vojsci i spahiji. Pošto je spahija od njih ubirao kontribuciju, odnosno naturalije za vojsku, on je činio zloupotrebe i ove obaveze povećavao. Zato se oni tuže da moraju za vojsku da daju više porcija (kontribucije u naturalijama) nego što su obavezni. Vojna komanda im ništa ne plaća na ime ukonačenja vojnika po njihovim kućama (Quartiergeld), takođe ni za palisade i drva za pečenje cigle, koje daju tvrđavi u Osijeku, niti im naknađuje troškove koje imaju zbog prolaska vojske kroz njihova sela. Spahija traži godišnje od svake glave 20 jaja, kokoš, pile i pola oke masla, a prisiljava ih da se od male desetine otkupljuju skuplje nego što je uobičajeno u ovom kraju. Uzimao je desetinu od šljive i od baštenskog rastinja, razne druge naturalije, kao i taksu na točenje pića. Seljaci su se, zatim, tužili da ih spahija isključuje iz šume u vreme žirenja svinja, jer žirovinu daje u zakup tuđim podanicima. Spahijski panduri vršili su nad njima razna nasilja i pljačku.
     Zbog svega rečenog seljaci su se pobunili (vollig rebellirten), odbijajući da daju vojsci i spahija dužne dažbine. Desiilo se to prvih dana februara 1736. Seljaci su provalili u spahijski vrt, podignut velikim troškom, oštetili drveće i drugo rastinje. Zatim su razvalili kuću upravnika spahiluka u Nuštru, razgrabili mu vino i rakiju, a jednom Nemcu obućaru ubacili vatru u kuću, pa mu je izgoreo krevet. U istom selu skoro su na mrtvo isprebijali »jednog katolika«, a u Marincima su ubili jednog Nemca koji je pokušao da pobegne iz njihovih ruku.
     Vesti o pobuni stigle su Slavonskoj vojnoj komandi u Osijek, a i seljaci su odlučili da njoj pošalju svoje izaslanike i zatraže zaštitu. Komanda na to izašalje na Nuštarsko vlastelinstvo jednog vojnog i komorskog predstavnika da umire narod i ispitaju njegove tegobe.
     Dana 9. februara 1736. predstavnici vlasti u pratnji vojske pošli su na pobunjeno vlastelinstvo. Usput su saznali da su seljaci zaposeli most na Vuki i da nameravaju da ga sruše. No, kad su članovi komisije uputili vojsku da to spreči, seljaci koji su blokirali most povuku se u obližnju šumu, pa predstavnici vlasti nesmetno uđu u Nuštar. Tamo ih pred spahijskim dvorcem »bez ikakve bune« dočeka gomila od 400 seljaka, naoružanih sa nešto pušaka i mnogo toljaga. Na pitanje komisije zašto su se iskupili u tolikom broju i šta žele, odgovorili su da oni od grofa Kozoa ne traže ništa drugo osim pravde. Predstavnici vlasti su zatražili da nekolicina između njih dođe k njima u dvorac, ali seljaci odgovoriše da se na to ne usuđuju. Tada je komorski predstavnik A. Kolhunt pokušao da ih primiri, opominjući ih da ne čine kažnjive stvari. Ali ni posle toga niko od seljaka ne htede u dvorac, pa komisija predloži da svoje tužbe pismeno formulišu i sutradan ih preko jedne delegacije predaju na razmatranje.
     Ovaj predlog seljaci prihvate, ali se ne raziđu, nego celu noć provedu pred dvorcem, a ujutro upute pred komisiju svoju delegaciju na čelu sa Ignjatom Marićem, knezom iz Jarmine, Stojanom Cvetkovićem iz Ostrova i Đurom Vukovićem, eškutom iz Cerića, da podnese njihove tužbe. Komisija je ovima prebacila da su počeli bunu koja zaslužuje kaznu, na što su oni protestovali u ime svih seljaka, tvrdeći da nisu pripremali nikakvu bunu, nego da samo pravicu traže. Izjavili su da se zbog pretnje upravnika spahiluka misu smeli požaliti ni spahiji ni vrhovnoj vlasti, protiv kojih ništa nemaju. Upravnik spahiluka, naravno, sve je poricao i tvrdio da su seljaci za sve usluge spahiluku i vojsci uredno plaćeni i da je spahiluk uredno ubirao kontribuciju i tome slično.
     Komisija je opomenula knezove i seljake da će odgovarati za »nedela« učinjena spahiluku i platiti odštetu. Obećala je da će izvršiti pravednu istragu i pozvala ih da se u miru raziđu svojim kućama, jer u protivnom neće im biti pošteđene ni žene ni deca.
     Kad je vrhovna vlast u Beču saznala za događaje u Nuštru, naredila je da se iz Ugarske u Slavoniju prebaci šest pešadijskih kompanija radi održavanja mira. Pošto je akcija seljaka protiv spahiluka ocenjena kao crimen publicum, odlučeno je da pokretači bune budu primerno kažnjeni.
     Seljaci su se povukli, ali se ipak nisu sasvim smirili. Pukovnik Fefershofen, koji je dobio naređenje da stiša nemire u tom delu Slavonije, izvestio je u toku marta 1736. da pobunjeni graničari iz donje posavske granice podstiču na bunu podanike spahiluka Nuštar i Vukovar. Inače, Fefershofen je smatrao da su seljaci bili »prekomerno« opterećena, prvenstveno stoga što u zemlji ne postoji nikakva norma u pogledu obaveza feudalnih podložnika.
     Krajem aprila ili početkom maja spahija Kozo je izvestio Dvorski ratni savet da je nekoliko svojih podanika, koji su vršili paljevine, uhapsio i uputio u tvrđavu u Osijek, moleći prti tom da se poveća broj vojnika u Nuštru radi sigurnosti spahiluka, što mu je bilo odobreno ali dotad nije bilo i ostvareno. Nešto kasnije, krajem maja ili početkom juna, pukovnik Fefershofen je, na molbu Kozoa, uhapsio tri seoska kneza sa njegovog spahiluka, koji su bili pozvani kod mitropolita u Beograd radi tužbi ili nekog dogovora.
     Svoje tužbe protiv spahije Kozoa seljaci su podneli ne samo vojnoj i komorskoj vlasti u Osijeku, nego i dvorskoj komori u Beču, koja je, uz vladarevu saglasnost i uz obaveštavanje Dvorskog ratnog saveta, donela izvesna, za seljake pozitivna rešenja, pa su se oni tada i smirili.
II

     Nemiri na vlastelinstvu Nuštar imali su odjek kod seljaka na susednom, vukovarskom vlastelinstvu grofa Kifštajna. Navodno su pobunjeni Kozoovi podanici s jedne, a graničari iz sela Mirkovaca kod Vinkovaca s druge strane uticali na rađanje nemira među Kifštajnovim podanicima. Poimenično to je utvrđeno za graničara Jovana Novakovića iz Mirkovaca, koji je obešen posle sloma otpora seljaka.

Izvor: Seljački nemiri u istočnoj Slavoniji i Sremu 1736. g, Slavko Gavrilović, Novi Sad

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi


Prijevod

Pretraživanja:

Pogledajte fotografije i skidajte


Učitavam...

.

Prisutni za međusobno natipkavanje



Na mriži (odaberi ispod)

Prika na mriži max min

Powdered by EvNix

Sada na mriži:

Powdered by EvNix